Offline duše, online buka (Mrtav internet)

Možda ste danas lajkovali tekst koji je napisao AI. Možda ste juče odgovorili botu. Možda ste lajkovali fotografiju ili video koji je generisao AI. Možda više ne znate s kim pričate…

Ne znam da li ste i vi to primetili, ali sve više mi deluje da internet zvuči isto.
Ne isti sadržaj, nego isti ton, ista logika, ista praznina.
Kao da čitam jedan ogroman tekst koji nikad ne prestaje i koji se stalno ponavlja. Fotografije koje nastaju po istom šablonu (iste destinacije, iste poze i isti filteri…).

Nekada mogu da skrolujem satima, a da ne naiđem ni na jednu rečenicu koja me zaustavi, sliku koja me intrigira. Naslovi su klik – magneti, komentari kao da su napisani po šablonu.
I najčudnije od svega, često ne mogu da razaznam: da li je to pisao čovek ili program?

Postalo je previše „ispravno“. Previše formatirano. Kao da je izbrisana sva nesavršenost koja nas čini ljudima, a upravo to je ono što volim, neurednost, emotivnost, zbunjenost, iskrenost.

I onda naiđem na nešto sirovo. Nešto što možda i nije savršeno napisano. Neka fotografija koja nije editovana i slikana iz velikog broja pokušaja, kao i video koji nije montiran, ali me pogodi pravo tamo gde treba.
To ne može da generiše mašina. To radi neko ko je još uvek živ, emotivan i spontan.

Dobro došli u mrtvi internet

Teorija “mrtvog interneta” (engl. Dead Internet Theory) je konspirativna ideja koja tvrdi da većina sadržaja na internetu danas nije proizvedena od strane stvarnih ljudi, već od strane veštačke inteligencije, botova i automatizovanih sistema — i da je većina stvarne ljudske aktivnosti na mreži “nestala” ili se drastično smanjila.

Još od pojave masovnog interneta krajem 1990-ih i početkom 2000-ih, ljudi su primećivali automatizovano ponašanje na forumima, mejl listama i komentarima. Pojava spam botova, SEO farmi i lažnih korisnika bila je realan problem. Međutim, to se više doživljavalo kao “tehnički problem”, a ne kao teorija zavere.

Prvo pojavljivanje teorije desila se na forumima poput 4chan-a, Reddit-a i posebno na Godlike Productions — forumu poznatom po teorijama zavere. 2021. godine, jedan anonimni post na GLP forumu je privukao pažnju:

“Internet je umro oko 2016. godine. Od tada, sve je automatizovano. Većinu postova, komentara, članaka i sadržaja zapravo generišu botovi. Ti si u maloj manjini ako si stvarna osoba.”

Ovaj narativ se proširio na Twitter, YouTube i Reddit, i počeo da se koristi u meme formatu, ali i ozbiljno diskutuje u /r/conspiracy, /r/trueanon i sličnim zajednicama.

Ali ako na trenutak ostavite paranoju po strani i samo pogledate oko sebe, počećete da primećujete stvari:

• Pretraga na Google-u vam daje gomilu tekstova koji zvuče kao da su ih napisali roboti.
• Komentari na YouTube videima se ponavljaju, kao da ih je neko kopirao.
• Vesti deluju kao da su sastavljene od drugih vesti, bez duše i bez autentičnog glasa.
• Društvene mreže su pune naloga koji deluju “previše savršeno”, a zapravo ih niko ne vodi.

U međuvremenu, AI je počeo da piše eseje, blogove, pa čak i knjige.
Botovi se masovno koriste da ostavljaju recenzije, formiraju mišljenje, pa čak i pokreću viralne teme.

“Dokazi”

Zagovornici mrtvog interneta navode sledeće kao svoje “dokaze”:

• Nagla uniformnost sadržaja – sve izgleda kao da je pisano istim stilom, bez dubljeg ljudskog izraza.
• Nagla pojava generičkih trendova – memovi, pesme, izazovi koji deluju kao da su “napravljeni da budu viralni”, a ne da dolaze iz stvarne subkulture.
• Komentari koji ne zvuče ljudski – AI i bot komentari na YouTube-u, Reddit-u, Amazon recenzijama itd.
• Eksplozija clickbait sadržaja i SEO optimizacije – što ukazuje na automatizovanu produkciju.
• Gubitak stvarnih diskusija – forumi i komentari puni generičkog “ništa”, često ponavljajućih fraza.

Dolaskom masovnih AI modela (2022-2025) kao što su GPT, Claude, Sora, i sve veće prisustvo deepfake tehnologija, mnoge “hipoteze” mrtvog interneta počinju delimično da se ostvaruju, ne zbog neke zavere, već zbog realnog razvoja tehnologije.

Sajtovi počinju da budu puni AI-generisanih članaka, a Google rezultati sve više liče na šumu recikliranih i optimizovanih tekstova. Mnogi korisnici osećaju da su stvarni ljudi potisnuti algoritamskim haosom.

Pop kultura je znala pre nas

Zanimljivo je kako nas pop kulturna fikcija često upozori pre stvarnosti.
Dok se svet interneta polako pretvara u tiho more botova i lažnog sadržaja, filmovi, serije i video-igre već godinama crtaju upravo takve scenarije.

Psihološki efekti “mrtvog interneta”

1. Erozija poverenja
   • Kad ne znaš da li pričaš sa čovekom ili botom, gubiš osnovno poverenje u komunikaciju. To dovodi do osećaja paranoje („da li je ovaj komentar stvaran?“), emocionalne zatvorenosti (manje deljenja, više sumnji), gubitka osećaja pripadnosti.
2. Digitalni gaslighting
   • Internet te “ubedjuje“ da svi misle isto, da nešto „moraš da znaš“, da si sam ako ne razmišljaš kao i “svi”.
     Ako 1000 komentara kaže jedno, iako su možda svi generisani, počinješ da sumnjaš u sebe.
     To je moderna verzija gaslightinga — lažni sadržaj oblikuje tvoje stvarno mišljenje.
3. Emocionalna praznina i anksioznost
   • Monoton sadržaj izaziva zasićenost. Gledaš, čitaš, skroluješ, ali se ne osećaš povezano.
     Uživanja je sve manje, a nemira sve više.
     To je poznata digitalna klopka, konzumiraš više, a osećaš manje.
4. Fragmentacija identiteta
   • Ako si stalno okružen sadržajem koji je „tu da te obraduje“, gubiš osećaj sopstvenog identiteta.
   • Zaboravljaš šta tebe stvarno zanima jer algoritam stalno nudi ono što „treba da ti se svidi“.
   • Postaješ odraz refleksije.
5. Usamljenost u gomili
   • Sve je više ljudi koji osećaju duboku usamljenost.
     Jer interakcije nisu stvarne, razgovori nemaju dubinu, niko stvarno ne sluša.
     Kao da si zarobljen u digitalnom hodniku punom eha.
6. Gubitak orijentira u stvarnosti
   • Ako je sadržaj koji čitaš automatski, ako se lažne vesti plasiraju kao realne, ako AI generiše slike, ljude, tonove, komentare, više ne znaš šta je realno.
     A kada to ne znaš, osećaš nesigurnost, mentalni zamor i gubitak kontrole.

“Čovek modernog doba oseća se sam, izolovan, duboko anksiozan u svetu koji je stvorio.”
— Erich Fromm, The Sane Society

---

Primer potencijalne manipulacije:
U digitalnoj eri „mrtvog interneta“, politička manipulacija ne dolazi kroz transparentne kampanje, već kroz tihi rad botova i AI sistema koji oblikuju percepciju stvarnosti. Kada se na mrežama pojave hiljade naloga koji hvale jednog kandidata ili napadaju drugog, prosečan korisnik stekne utisak da je to „glas naroda“, iako su komentari generisani, profili lažni, a emocije simulirane. Na taj način se veštački stvara iluzija konsenzusa ili nezadovoljstva, utiče na stavove neopredeljenih birača i gasi motivaciju za izlazak na izbore. Ovakve taktike su viđene u kampanjama širom sveta, od SAD i Brexita, do Indije i Turske, gde su bot mreže korišćene za polarizaciju, širenje dezinformacija i psihološko oblikovanje mase. U takvom okruženju, više ne znaš da li gledaš političku realnost, ili njenu algoritamsku imitaciju.

---

Kritike teorije

Svaka ozbiljna tema (teorija), mora da izdrži zdrave kritike kako bi imala kredibilitet. Evo najvažnijih kritika koje prate ovu teoriju:

1. Bez čvrstih dokaza
   • Ne postoje javni podaci koji nedvosmisleno dokazuju da je većina interneta „mrtva“
   • Mnogo sadržaja koji deluje veštački zapravo pišu ljudi, samo automatski, iz navike.
2. Ljudi pišu kao botovi i zato deluje lažno
   • Umesto da botovi imitiraju ljude, mnogi smatraju da ljudi sami pišu kao botovi.
     • Isti naslovi („5 stvari koje moraš da znaš…“),
     • Fraze iz trendova,
     • Šablonski TikTok ton,
     • Kopirane misli s Reddita ili X-a.
3. Teorija je možda pre metafora nego realnost
   • Mnogi ozbiljni analitičari prihvataju da ideja mrtvog interneta ima simboličnu vrednost i da označava gubitak smisla, spontanosti i duše u onome što je nekad bila digitalna agora.
4. Platforme su i dalje pune stvarnih ljudi
   • Uprkos automatizaciji, milijarde korisnika svakodnevno kreiraju sadržaj
     • Discord zajednice,
     • Niche forumi,
     • YouTube komentari,
     • Nezavisni blogovi i newsletteri.

Zaključak

— Video sam neku objavu jutros, zvučala je baš ubedljivo.
— Jesi proverio ko je to pisao?
— Pa ne… delovalo je stvarno.
— Baš zato treba da paziš. Na netu stvarnost lako postane simulacija.
— Pa kako da znam u šta da verujem?
— Tako što naučiš da čitaš između redova.
— A gde da počnem?
— 🐇

---

🎁BONUS PREPORUKA OD VEŠTAČKE INTELIGENCIJE

1. Detekcija AI-generisanog teksta

• GPTZero – https://gptzero.me
  Detektuje da li je tekst pisan od strane AI-ja ili čoveka. Koristi „burstiness” i „perplexity” kao pokazatelje.
• Copyleaks AI Content Detector – https://copyleaks.com/ai-content-detector
  Radi dobro za blogove, eseje, studentske radove itd.
• Writer.com AI Content Detector – https://writer.com/ai-content-detector
  Jednostavan interfejs, daje procenu verovatnoće da je tekst generisan od AI-ja.

2. Provera slika i deepfake sadržaja

• Google Reverse Image Search – https://images.google.com
  Proverava da li se slika već pojavila negde, pod drugim kontekstom.
• TinEye – https://tineye.com
  Još jedan alat za pretragu slike unazad.
• Hive AI Deepfake Detector – https://thehive.ai
  Alat za prepoznavanje AI-generisanih lica i deepfake videa.
• InVID & WeVerify Toolkit – Chrome dodatak
  Profesionalni alat za proveru izvora, metapodataka i autentičnosti videa.

3. Detekcija bot naloga na društvenim mrežama

• Botometer – https://botometer.osome.iu.edu
  Analizira Twitter/X naloge i daje skor koliko je nalog verovatno bot.
• TruthNest – https://truthnest.com (za Twitter/X)
  Prikazuje ponašanje naloga: koliko često objavljuje, da li koristi sumnjive šablone itd.

4. Provera verodostojnosti izvora i sadržaja

• Snopes / FactCheck.org / PolitiFact
  Proverene baze podataka za razotkrivanje lažnih vesti i teorija zavere.
• Media Bias/Fact Check – https://mediabiasfactcheck.com
  Pokazuje političku pristrasnost i pouzdanost vesti.