Kako su nas algoritmi prevaspitali, a da to nismo ni primetili

Kada si poslednji put ti odlučio/la šta ćeš da gledaš, a da nije bio “preporučeni sadržaj”?

Svi su čuli za algoritam, on je taj koji “Preporučuje sadržaj”, on zna .

Šta je zapravo algoritam?

Algoritam je niz koraka koji vode do rešenja nekog problema. Uputstvo koje ti kaže šta da radiš, korak po korak.

Važno je da ti koraci budu:

• jasni (da ne možeš da ih protumačiš na više načina),
• završivi (da ne traju zauvek),
• i da na kraju reše neki konkretan zadatak.

Primer iz stvarnog života:

Zamisli da si u supermarketu i želiš da pronađeš najjeftiniji sok.

Tvoj “algoritam za traženje najjeftinijeg soka” bi mogao da izgleda ovako:

1. Idi do police sa sokovima.
2. Pogledaj cenu prvog soka i zapamti je.
3. Pogledaj sledeći sok.
4. Ako je njegova cena manja od one koju si zapamtio – zapamti novu, nižu cenu.
5. Ponavljaj korake 3 i 4 dok ne pogledaš sve sokove.
6. Na kraju – uzmi onaj sa najnižom cenom.

To je algoritam! Ti si ga verovatno već koristio/la, samo ga nisi tako zvao/la.

Računari ne razumeju stvari “otprilike”. Njima moraš sve reći tačno i precizno. Zato se algoritmi u programiranju pišu kao tačno definisani niz naredbi koje računaru kažu šta da uradi.

Na primer, ako želiš da kompijuter sortira listu brojeva od najmanjeg do najvećeg, koristiće neki algoritam za sortiranje, kao što su “bubble sort”, “quick sort” i drugi. Svaki od tih algoritama ima svoj način da dođe do istog cilja.

Algoritmi nisu samo za programere.
Oni su svuda oko nas – u kuhinji, u saobraćaju, u sportu, u školovanju.

Kvalitetan algoritam je onaj koji problem rešava brzo, efikasno i sa što manje grešaka.

Veštačka inteligencija, pretrage, preporuke – sve to radi pomoću pametnih algoritama.

Kada spomonemo algoritme, ljudi najčešće prvo pomisle na društvene mreže kao što su Instagram, TikTok, Youtube…

Oni koriste algoritme koji pokušavaju da razumeju šta te zanima — i da ti prikažu baš takav sadržaj.

Oba algoritma prate kako koristiš aplikaciju:

• Šta lajkuješ
• Koliko dugo gledaš neki video ili sliku
• Šta komentarišeš
• Koje profile pratiš
• Šta šalješ drugima
• Šta pretražuješ

Na osnovu svega toga, prave tvoj digitalni profil interesovanja.

Kada aplikacija odlučuje šta da ti pokaže, ona koristi kombinaciju:

• Relevancije (da li je sličan sadržaju koji voliš)
• Popularnosti (koliko ljudi to već gleda/lajkuje)
• Svežine (da li je sadržaj nov)
• Zajedničkih interesovanja (sa ljudima koje pratiš)

Ono što je zanimljivo: algoritam se stalno menja dok koristiš aplikaciju.

Na primer:

• Ako si danas gledao više videa o putovanjima, uskoro će ti se pojaviti još takvih.
• Ako preskočiš sportske klipove, algoritam to “shvati” i smanjuje ih.

Postoje i neki “skriveni faktori” koji utiču na tvoj feed kao što su:

• Vrsta uređaja i jezik telefona (lokalni sadržaj se često više prikazuje)
• Vreme objave (ima veći domet ako se objavi kada je više ljudi online)
• Interakcije s ljudima (npr. ako često lajkuješ od iste osobe, algoritam ti je češće prikazuje)

…sa tehničke strane?

• TikTok koristi mašinsko učenje – algoritmi analiziraju ogroman broj primera ponašanja i uče da predviđaju šta će sledeće da ti se svidi.
• Instagram (pod Metom) koristi sličan sistem, ali u kombinaciji sa više tipova sadržaja (slike, Reels, storiji, IGTV…).
• Svi ovi algoritmi rade u realnom vremenu i koriste ogroman broj tzv. signala ponašanja.

Na početku, algoritam posmatra tvoje ponašanje:

• šta gledaš duže,
• šta lajkuješ,
• na šta reaguješ.

Ali to je samo prvi korak. Vremenom, on ne samo da ti prikazuje ono što voliš, već ti nameće ono što želi da ti se svidi.

TikTok, Instagram, YouTube, itd. imaju jednostavan cilj: zadrži korisnika što duže.

Za to koriste mehanizme poput:

• emocionalnih okidača (bes, šok, smeh),
• kontroverzni (da bi komentarisao),
• trendova (da ne propustiš “šta je novo”),
• ličnog sadržaja (da se osećaš “viđenim”).

Evo kako to izgleda u praksi:

1. Algoritam ti pokaže sadržaj koji nije nužno tvoj izbor, ali zna da izaziva reakcije kod mase ljudi (npr. provokativan video).
2. Ti ga pogledaš jer te zaintrigira ili šokira.
3. On zaključi: „Aha, zadržao se – daj mu još ovoga.“
4. Sledeći put ti takav sadržaj brže privuče pažnju.
5. Vremenom, menja ti se ukus – algoritam ti ne daje šta voliš, nego naučiš da voliš ono što ti stalno daje.

Ovaj sistem vodi ka:

• navikavanju na određeni tip sadržaja (npr. negativne vesti, teorije zavere, drama)
• zatvaranju u „mehure“ — vidiš samo ono što potvrđuje tvoj pogled na svet
• postepenom preusmeravanju interesa, često bez da primetiš

Zašto im je bitan svaki sekund tvoje pažnje:

• više oglasa,
• više podataka o tebi,
• više zarade.

Ti nisi korisnik — ti si proizvod. Tvoja pažnja je ono što se prodaje. To je i glavni razlog zašto je proizvod besplatan.

Gde je granica između korisnog i opasnog?

Granica je tamo gde algoritam prestaje da služi tebi i ti nesvesno počneš da služiš njemu.

Drugim rečima, ako ti algoritam pomaže da istražuješ ono što voliš, to je korisno. Ako te „navlači“ na ono što tebi ne koristi i oduzima ti vreme, ali njemu donosi klikove, to je već manipulacija.

Kako da znaš da si prešao tu granicu?

• Nisi planirao da ostaneš online, ali satima si tu
• Gledaš stvari koje te nerviraju, ali ne prestaješ
• Imaš utisak da ti algoritam „čita misli“
• Osećaš se iscrpljeno, a nastavljaš da skroluješ

Opasnost svega ovoga leži u manipulaciji!

Algoritmi biraju za nas, a kad biraju vesti, proizvode, pa čak i političke stavove, to ima moćan (i često nevidljiv) uticaj.

Kako algoritmi biraju vesti

Cilj: da ti pokažu vesti koje ćeš najverovatnije kliknuti

Ne nužno one koje su tačne ili važnije, već one koje:

• imaju jak naslov (emocionalan, šokantan)
• su u skladu s tvojim ranijim klikovima
• podstiču reakciju (komentar, deljenje, bes)

Problem: Ako si jednom kliknuo na teoriju zavere ili senzaciju — algoritam ti može sve češće nuditi slične stvari, jer to „radi“.

Kako algoritmi biraju proizvode

Cilj: da kupiš — što više, što češće

• Prate svaki klik, pretragu, zadržavanje na proizvodu
• Uparuju te sa ljudima sličnog ponašanja
• Pokazuju proizvode koje su „ti drugi“ kupili
• Guraju “personalizovane popuste” i “nema još mnogo na stanju” — da izazovu FOMO (strah od propuštanja)

Problem: Ne kupuješ zato što ti treba, već zato što ti je stalno pred očima i deluje „prilagođeno baš tebi“.

Kako algoritmi utiču na političke stavove

Cilj (platforme): da ostaneš što duže, ne da budeš informisan

• Ako lajkuješ post s određenim stavom → algoritam ti daje više takvih stavova
• Vremenom si izložen samo jednoj strani i sve manje čuješ drugačije mišljenje
• Pokazuješ sve više besa, ogorčenosti i uverenosti → raste angažovanje → raste vreme na platformi

Problem: Umesto da formiraš mišljenje na osnovu činjenica, algoritam te „gura“ ka stavu koji najviše izaziva emociju i to polarizuje društvo.

Zaključak

Algoritmi su kao novčić s dva lica.
Na jednoj strani, štede vreme, pogađaju interesovanja, čine svet personalizovanim.
Na drugoj, tiho odlučuju umesto nas, oblikuju šta mislimo i šta želimo.
Problem je što često vidimo samo onu stranu koja nam se sviđa.
A druga… druga deluje nevidljivo, dok ne postane možda čak i kasno.

BONUS PREPORUKA →→→ 🎁

---

.decode:// poruka

Gledaj pažljivo,
budi znatiželjan!